U svom gostovanju u emisiji „Da sam ja gradonačelnik” na portalu staging.zoomer.rs/ mladi politički aktivista stranke Zajedno za Srbiju, Uroš Rakić, istakao je da je jedna od ključnih politika njegovog tima obrazovanje za 21. vek. U odgovoru na pitanje novinarki Zoomera Mariji Radojčić šta to tačno znači, Rakić je istakao da politika obrazovanja 21. veka za ovu stranku pre svega podrazumeva rad škola u jednoj smeni.
„To je veliki projekat koji mi sprovodimo na celoj teritoriji grada Šapca, gde ćemo infrastrukturno prilagoditi škole da mogu da rade u jednoj smeni. Tako da će đaci nakon završene nastave moći da ostanu sa svojim nastavnicima i profesorima i da završe sve školske obaveze, i da imaju jedan obezbeđen besplatan zdrav obrok. Tako će đaci dobiti više slobodnog vremena posle škole, a i roditelji sa njima jer se neće mučiti sa domaćim zadacima, jer će deca sve to završiti u školi koja je u jednoj smeni”, istakao je Rakić i dodao da u Šapcu već nekoliko škola radi u tom režimu i da je opremanje ostalih „najmanje što mogu da učine”.
Ovako definisano „obrazovanje za 21. vek” nije novina koju uvodi ova partija i grad Šabac. Naime, projekat „celodnevne nastave” koji upravo podrazumeva škole u jednoj smeni i vreme za završavanje školskih obaveza u školi najavljen je kao pilot projekat Ministarstva prosvete u junu 2019. godine. Tada je najavljeno da će od prvog septembra 2019. godine započeti „pilot projekat” u 240 škola u Srbiji. Ovaj koncept je predviđen i Strategijom u obrazovanju do 2020. godine, istakao je ministar prosvete Mladen Šarčević u junu 2019. godine.
Kako piše N1, ministar je objasnio da to podrazumeva da će đaci posle časova ostajati u školi od 12.30 do 16.30, pod nadzorom nastavnika, te da će uz ručak to vreme trošiti na domaće zadatke, ali i sport, muziku, jezik, informatiku.
Ministar je tad objasnio da bi ovo bio benefit i za učenike i roditelje, iz jasnih razloga, ali i nastavnike, jer ne bi bilo tehnoloških viškova. Osnovni problem pilotiranja ovog projekta u svim školama u Srbiji je infrastruktura, odnosno prostor, ali u tom smislu, prema rečima ministra Šarčevića, „saveznik” je nizak natalitet.
„Nažalost, loš natalitet je u ovom slučaju saveznik, uz iseljavanja ostao nam je višak prostora i imamo priliku za kvalitet, pa smo mogli da krenemo sa većim brojem škola, to je negde 20 odsto u pilot projektu, što je veliki broj”, izjavio je tada Šarčević, piše Politika.
Sa pandemijom korona virusa koja je usledila došao je i potpuno izmenjen način rada u svim školama u Srbiji, te za realnu implementaciju ovog projekta i njegove implikacije i ocenu ostvarivosti moraćemo da sačekamo završetak pandemije.
