Ljudi moji, ovaj dečko gori! Pazite sad: Dobitnik je Mihizove nagrade za dramsko stvaralaštvo, trenutno nas očekuju čak DVE premijere njegovih drama zakazane na isti dan. U Ateljeu 212 možete pogledati “Pred svitanje” u režiji Anđelke Nikolić, a u Srpskom narodnom pozorištu “Veliku depresiju”, u režiji Marka Čelebića. Ali to nije sve, u Kulturnom centru Grad nedavno se održala promocija Filipovog drugog romana “Podstanar” te je zajedno sa svojim novim bendom Cimerke imao debi na festivalu uličnih svirača u Novom Sadu.
Znači dečko ne samo da sve stiže uz redovni posao koji ima, nego je i kulturni most između Beograda i Novog Sada u kome je debitovao kao dramaturg-autor teksta predstave “Ekstremizam”, u režiji Vojkana Arsića i produkciji Reflektor teatra. A njegovu dramu “Ovde je lepo, sečem drvo, jedem pasulj”, uspešno je postavila Milja Mazarak koja je tom predstavom diplomirala a zatim pokupila i razne nagrade.
Pošto vam je jasno u kakvoj je gužvi Filip, postavila sam mu tri blic pitanja, a on je bio toliki kralj da čak i na njih stigne da odgovori.
Šta se ovo dešava Filipe? Objavljen roman, DVE premijere, Mihiz i nastupi benda Cimerke? A na sve to imaš i stalan posao. Kako stižeš?
Ne znam, totalno ludilo. Mislim da sam srećan i umoran istovremeno, mnogo se nazdravljalo, stvarno čudan period. Sve se skupilo odjednom, sve što sam radio protekle tri godine je stalo u sedam dana. Dao sam otkaz, tako da sam od kraja oktobra opet bez posla, ali valjda je to tako. Stalno neka klackalica. Videćemo. Zabavan period, pun uzbuđenja i svakako pamtljiv, za mene. Zanima me da li će nekud odvesti ili će biti samo tako – trenutak – koji se dogodi. Kako god bilo, zahvalan sam što se događa. A CIMERKE će uskoro da izbace prve singlove, tako da se nadam da će se dobro nešto i iz toga izroditi.
Možeš li u jednoj rečenici opisati svoj roman “Podstanar”, dramu “Pred svitanje” i dramu “Velika depresija”?
Uh, ovo je baš teško, pokušaću da budem besmisleno kratak.
“Podstanar” – traženje odgovora i prihvatanje da odgovora, jednostavno, nema.
“Pred svitanje” – čovek je emotivno nedostupan i to utiče na njegove najbliže, a nije ni on sam siguran šta hoće i “Vilica Ebena Bajersa” (Velika depresija) – čovek bi malo više od onoga što može.
U kom trenutku si shvatio da umetnički poriv ne treba sputavati u samo jedan format već da on slobodno može da se preliva iz romana u drame iz drama u muziku?
Svaki format je priča za sebe i onda je najlepše birati prave priče za prave formate. Voleo bih da ne ograničavam sebe samo na jednu stvar, makar bio loš u svim tim izletima, oni služe da nešto naučim i iskoristim za nešto drugo kad budem malo više znao.
Hvala na ovom brzinskom razgovoru Filipe, i sa srećom!
*hvala autoru naslovne fotografije Dejanu Petroviću
