Nisam nešto naročito slušala Tinu Tarner. Možda i jesam, a da nisam ni bila svesna toga. Nije isključivo da se nalazila u pozadini mojih dogodovština, u trenucima kada bi kafići vrteli svoje sigurne plejliste iznova. Možda mogu i garantovati da sam njen glas slušala u prevozu, bilo da se radio slušao iz udobnosti taksija ili autobusa. Uprkos tome, nisam bila svesna njenog prisustva, u...
