Iako se o inkluziji govori kao o temelju savremenog društva, pristupačnost javnih prostora i dalje ostaje marginalizovana tema, koja se povremeno pojavljuje samo onda kada je potrebno ukazati na „brigu o ranjivim grupama“. Godinama se ignorisanje realnih potreba osoba sa invaliditetom koristi kao svojevrsna taktika — javnost se uverava da se „nešto radi“, dok se suštinske prepreke i dalje ne uklanjaju. Jedan od primera...
