Skoro tradicionalno, prosvetari su još jedan početak školske godine otpočeli štrajkom. U ponedeljak 16. septembra desio se masovni štrajk prosvetara članova četiri sindikata ili potpunom obustavom nastave u određenim školama ili skraćivanjem časova na trideset minuta. Štrajk je takođe ispraćen protestima koji su se desili u 14 gradova u Srbiji, a prema Arhivi javnih skupova na njima je ukupno bilo oko 7000 prosvetara.
Koji je bio odgovor državnih institucija na štrajk prosvetara? Da li je usvajanje zahteva protesta ili slanje upozorenja direktorima škola? Prema navodima Nove Ekonomije u pitanju je upravo druga opcija. Kako je za njih rekla portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Mirjana Gašić, resorno ministarstvo je poslalo upozorenje direktorima škola da „ne smeju slati netačne podatke o obustavi rada“.
Kako navodi Nova Ekonomija, sindikati su objavili da je u štrajku učestvovalo preko 90% obrazovnih institucija. Međutim, Ministarstvo prosvete je navelo da je taj podatak netačan i da je zapravo obustava nastave ili skraćenje časova zabeleženo u „samo“ 80,14% škola. Prema uvidu Ministarstva, u skoro 54% škola je nastava bila potpuno obustavljena, dok je u 26% njih došlo do skraćenja časova.
U samom upozorenju stoji da su direktori škola u obavezi da ministarstvu dostave „tačne i precizne podatke o broju nastavnika koji su obustavili nastavu“. Pored toga, navodi se i da su oni u obavezi da „uvek vode evidenciju o nastavnicima koji su obustavili rad“. Ova vest se, kako to obično biva malo preuveličala na društvenim mrežama, a odjeknulo je pitanje – Zbog čega je neophodna „evidencija“ nastavnika koji učestvuju u štrajku?
Za sada, ministarstvo se nije oglasilo o ovom obaveštenju poslatom direktorima.
Sindikat Sloga je dogovorio na gorepomenuti zahtev čija je potpisnica ministarka Slavica Đukić Dejanović, rekavši da su „spiskovi ove vrste kroz istoriju često korišćeni kao alat za pritisak, zastrašivanje i progon onih koji se bore za svoja prava“. Pored toga su naveli da je začuđujuće što je ovakav zahtev došao od Đukić Dejanović, koja pripada tzv. socijalističkoj partiji.
Koji su zahtevi štrajka?
U štrajku su učestvovala četiri sindikata, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, GSPRS „Nezavisnost“ i Sindikat radnika u prosveti Srbije. Kako prenosi N1, oni imaju četiri zahteva. Prvi zahtev se odnosi na bezbednost nastavnika. Od Vlade Srbije se konkretno traži da se predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika koje bi obezbedile strože kazne za napade na nastavnike, usvoje u Skupštini.
Drugi zahtev se odnosi na plate nastavnika. Konkretno se traži da se za zaposlene sa sedmim stepenom stručne spreme plate povećaju u skladu sa potpisanim Protokolom sa Vladom Srbije. Trebalo bi da dođe do izjednačenja sa prosečnom zaradom u Srbiji i da to povećanje bude u jednakom procentu za sve zaposlene u prosveti.
Traže i da se do kraja 2024. godine, izmeni Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, kao i da se zaposlenima u obrazovanju isplati Novogodišnja nagrada u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom. Predsednik unije sindikata prosvetnih radnika iz Niša Vladan Ćirić je za N1 rekao da ukoliko ne dođe do ispunjena ovih zahteva, može doći do radikalizacije protesta i totalne obustave rada. Rok za ispunjenje zahteva je 2. oktobar.
STANJE U PROSVETI
Poslednjih godina gledamo na nedovoljan broj nastavnika matematike, fizike i hemije. U nekim drugim oblastima, poput sociologije, manjak kadra se rešava uvođenjem mogućnosti i da ljudi koji nisu završili sociologiju, nego sličnu nauku poput smerova na FPN-u ili Pravnog fakulteta, imaju mogućnost da predaju sociologiju. Slična je situacija i sa nastavnicima stranog jezika.
Manjak kadra samo je posledica dugogodišnjeg degradiranja nastavničkih pozicija. Kao što smo videli u zahtevima, plate su najveći problem, jer ne iznose ni nivo prosečne plate u Srbiji. Pored toga, poslednjih par godina svedočimo sve većoj količini nasilja koje je upereno prema nastavnicima za koje ne postoje adekvatne kazne. Umesto zaključka ostavljamo rečenicu Mirjane Savović iz Sindikata Nezavisnost:
“Poniženi i uniženi smo, uskoro neće biti nikoga da nas menja. Da li je to u interesu države, trebaju li joj mladi i misleći ljudi”
Mirjana Savović – sindikat Nezavisnost