Oličenje kapitalizma u filmskoj industriji, za mnoge, predstavlja Holivud – velika mašinerija koja generiše ogromne profite kroz pažljivo osmišljene i komercijalno uspešne projekte. Međutim, postoji i alternativna struja filmskih stvaralaca, nezavisnih produkcijskih kuća, koje teže da se brzo obogate uz što manje uloženog novca. Iz ovog pristupa rodio se eksploatacijski žanr.
Naziv „eksploatacijski“ proizilazi iz načina kako filmovi aktivno iskorišćavaju šokantne ili provokativne teme kako bi privukli publiku. Drugim rečima, mi, gledaoci smo eksploatisani zbog naše želje da gledamo sadržaj koji je senzacionalistički, groteskno i tabu teme. Male, nezavisne produkcijske kuće iskorišćavaju našu radoznalost i želju za nečim što je izvan mejnstrim okvira, sa ciljem da ostvare veliki dobitak uz minimalne troškove.
Dok Holivud insistira na skupe efekte, velike zvezde i raskošne produkcije, eksploatacijski filmovi često rade sa niskim budžetom, koristeći provokativne teme poput seksa, nasilja, golotinje i tabu tema kako bi nadomestili nedostatak tehničkog kvaliteta. Dakle, oni pokušavaju da postignu finansijski uspeh koristeći trenutne trendove, usko specifične žanrove ili senzacionalistički sadržaj. Ovi filmovi su često označeni kao B filmovi, ali neki su uspeli da postave nove trendove, privuku pažnju kritičara, postanu istorijski značajni ili čak steknu kultni status.
Prema tome, eksploatisana je publika i teme koje se obrađuju u filmu. Ovi filmovi često eksploatišu događaje iz stvarnog života, tabu teme i stilove koje mejnstrim produkcijske kuće izbegavaju zbog straha od moralnih i komercijalnih posledica. Zato što oni nemaju prepreke, kao velike produkcijske kuće, oni mogu kroz senzacionalizam i eksplicitne prizore da privuku publiku, prikazivanjem nečega što publika ne može da vidi u mejnstrim filmovima stvaraju veliki profit jer su po tom pitanju autentični i jedinstveni.
SAD VS EVROPA
Kulturni kontekst je veoma bitan u percepciji eksploatacijskog žanra. U Sjedinjenim Američkim Državama, filmovi ovog žanra su funkcionisali van formalnih sistema cenzure, dok je Holivud morao da održi svoj „čist“ imidž zbog različitih udruženja i formalnih organizacija unutar industrije. Pošto se producenti i režiseri nisu pridržavali ovih normi i namerno izazivali kontroverze to im je pružalo besplatnu promociju, nalik gerila marketing. Uzimajući u obzir da popularnost ovog žanra dostiže vrhunac 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, baš u vremenu kada veliki deo publike prelazi na gledanje televizije više nego filmove, koristili su senzacionalizam kako bi privukli publiku, a skandali koji su proizašli iz toga su služili da povećaju vidljivost tih filmova.
S druge strane, Evropa je bila mnogo otvorenija prema umetničkom izražavanju i provokativnim temama. Cenjeni reditelji poput Bunjela ili Godara nisu se ustručavali da se bave temama koje su smatrane šokantnim, poput seksualnosti, nasilja i tabu tema. Bunjelov Andaluzijski pas bi se u SAD-u smatrao delom eksploatacijski zbog tema poput nasilje i seksualnost u kombinaciji sa nadrealnim i šokantnim prizorima, poput poznate scene sa rezanjem oka. Granica između umetničkog filma i eksploatacijskog je mnogo tanja u Evropi nego u SAD-u, zato neki evropski filmovi bili cenzurisani i prikazivani u posebnim grindhouse bioskopima u SAD-u.
PODŽANROVI
Danas kad kažemo eksploatacijski žanr, prva asocijacija su horor filmovi, pre sve slešeri poput Teksaški masakr motornom testerom, Noć veštica, Crni Božić ili Petak 13. ali ovaj žanr je toliko razvijen da neki naši omiljeni filmovi su ovde kategorizovani bez da to znamo.
Primera radi špageti vestern filmovi su kategorizovani u ovaj žanr. Špageti vestern filmovi su filmovi američke produkcije proizvedene u Evropi, naziv je dobio jer su primarno italijanski reditelji radili ovde filmove od kojih je najpoznatiji Serđo Leone. Smatrani su niskobudžetnim jer su raspolagali sa znatno manjim budžetom nego da su proizvedeni u Holivudu. U odnosu na standardne vestern filmove, bili smo znatno više nasilni, kauboji nisu bili heroji već su se fokusirali na antiheroje i moralnu ambivalentnost. Koristeći popularnost vestern žanra, italijanski reditelji su potpuno transformisali žanr dodajući brutalnost i realističniju sliku Divljeg zapada. Time su oni u stvari eksploatisali popularni žanr dok su u isto vreme dekonstruisali mitologiju Divljeg zapada.
Blaxploitation žanr jer bio inovativan jer je prvi talas popularnih filmova u kojima su glavni likovi bili Afroamerikanci, a ciljna publika su bile crne zajednice SAD-a. Sam termin je nastao zbog nezadovoljstva načinom na koji je film Super fly predstavljao Afroamerikance, prikazujući ih kao kriminalce, dilere ili nasilnike. Ironija u tome što je ovaj žanr, iako su neki smatrali da ovi filmovi podupiru negativne stereotipe, vremenom su postali sinonim za emancipaciju crnog filmskog stvaralaštva.
EKSPLOATACIJA PUBLIKE DANAS OD STRANE HOLIVUDA
Danas remake filmovi, su primer eksploatacije unutar same holivudske industrije, ali na veoma sofisticiran način. Za razliku od eksploatacijskih filmova koji su ciljali na šok vrednosti i kontroverzne teme dok su u isto vreme bili autentični sami po sebi, Holivud eksploatiše postojeće intelektualno vlasništvo. Na ovaj način, oni sebi osiguraju profit uz minimalni rizik i trud koristeći prepoznatljive brendove.
Ulaže se minimalni kreativni trud, ne donoseći značajne novine već recikliraju se stare ideje uz novu tehnologiju ili minimalnim izmenama. Ovaj oblik eksploatacije cilja na nostalgiju publike – emocionalnu povezanost sa filmovima iz prošlosti, stvarajući privid inovacije dok zapravo prodaje staru priču u novom pakovanju.
Kada se uloži više truda u eksploatisanje nostalgije, rezultat može biti proširenje franšize. Primer za to je univerzum Zvezdanih ratova, koji se od originalnih Lukasa filmova iz 80-ih proširio na brojne serije, filmove, prikvele i nastavke, stvarajući ogroman profit kroz konstantno obnavljanje starog sadržaja.
Kapitalizam ima dubok uticaj čak i alternativnim segmentima filmske industrije, stvarajući svoje podžanrove i eksploatišući različite aspekte publike i tema. Eksploatacijski žanr je primer kako nezavisni filmski stvaraoci koriste minimalne resurse i kontroverzne teme kako bi privukli publiku i profit. Sa druge strane, Holivud koristi sofisticiran oblik eksploatacije kroz remake filmove i proširenje franšiza, ciljajući na emocionalnu povezanost publike sa starijim sadržajem, a sve to sa ciljem ostvarivanja maksimalnog profita uz minimalni rizik. U oba slučaja, kapitalizam obliku produkcijske prakse i estetske izbore, potvrđujući svoju prisutnost čak i u alternativnim sferama.