U istom danu, više pro-vladinih medija objavilo je tekstove u kojima se na osnovu njihove percipirane seksualnosti targetiraju govornice na protestu osmog marta i jedan student iz mesta na kojem se odigravaju lokalni izbori krajem marta. Istraživanje Instituta za medije i različitosti objavljeno u septembru 2025. godine, ukazuje da je govor mržnje u medijima u Srbiji povećan usled političke krize u zemlji.
U grupe koje su najčešća meta govora mržnje spada i LGBTIQ+ zajednica. Targetiranje ove grupe, po pravilu se dešava u susret Prajdu svake godine, a njihovi identiteti se instrumentalizuju u političke svrhe.
Slučaj protesta 8. marta i studenta, možda deluju nepovezano, međutim u oba konteksta percipirana seksualnost aktera_ki korišćena je zarad diskreditacije njihovih političkih stavova.
Targetiranje studenta zbog percipirane seksualnosti
Već na primeru Kule mogli smo da vidimo da se koriste različite taktike diskreditacije opozicije u predizbornoj kampanji za lokalne izbore u više mesta u Srbiji. Iz jednog od tih mesta je i student kojeg je targetirao Informer.
Naime, Informer je imenom i prezimenom, zajedno sa slikom objavio identitet studenta za kojeg tvrde da ima profil na gej aplikaciji za upoznavanje. Uz navode da je on „predvodnik blokadera“ u tom mestu, dodali su da „blokadere“ širom Srbije predvode ličnosti „veoma upitnog karaktera“.
Udruženje Da se zna! objavilo je saopštenje u kojem navode da Informer koristi seksualnu orijentaciju za političku diskreditaciju i stigmatizaciju. „Informacije o seksualnoj orijentaciji i privatnim navikama spadaju u najosetljivije lične podatke i njihovo javno iznošenje predstavlja najgrublje kršenje prava na privatnost i dostojanstvo“, navode iz Da se zna!
Ističu da je ovim tekstom Informer prekršio više zakona: Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o zabrani diskriminacije, kao i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Dodaju i da će se povodom ovog slučaja obratiti nadležnim institucijama i apeluju da Informer obriše sporan tekst.
Do trenutka pisanja ovog teksta Informer nije obrisao sporan tekst.
Slučaj targetiranja govornica na protestu „Izađi, izbori se!“ 8. marta
U istom danu kada je izašao i sporan tekst o studentu, više pro-vladinih tabloida objavilo je tekstove u kojima se targetiraju govornice i učesnici osmomartovskog marša.
Tabloidi se nisu bavili samim govorima koji su govorili o diskriminaciji, potlačenom položaju žena, radnika i radnica i marginalizovanjih grupa. Ono što su oni mapirali kao sporno jesu LGBTIQ+ i palestinske zastave i antifašistički slogani.
Svi tekstovi u tabloidima koje je ZOOMER analizirao isticali su percipiranu seksualnost govornice i okarakterisali njen govor u kojem ističe da su ukradeni izbori oduzimanje moći građana, kao skandalozan.
Najdalje je otišao portal Večernjih novosti Republika.rs koji je naveo da je Dan žena iskorišćen kako bi se „indirektno“ govorilo protiv Srbije, mira i stabilnosti i naravno Aleksandra Vučića. Takođe su isticali da je 8. mart iskorišćen kako bi se „slale političke poruke“, a da sam skup nije imao veze sa „socijalnim pitanjima žena“.
Pored tabloidne, dogodila se i digitalna kampanja. Govor mržnje na mrežama najviše je bio usmeren prema govornicama i u najvećoj meri je imao homofobičan karakter.
Organizator marša Kolektiv „Osmi mart svaki dan“, na društvenim mrežama objavio je saopštenje u kojem se osuđuje kampanja usmerena protiv govornice. „Digitalno proganjanje, vređanje zasnovano na transfobiji, homofobiji, ksenofobiji, seksizmu i mizoginiji je neprihvatljivo“, navodi se u saopštenju.
„Stojimo uz Dinu, kao što stojimo uz svaku i svakog od nas koji trpe zastrašivanje od strane režima jer misle i govore o slobodi“, poručuju na kraju saopštenja.
Homofobija kao sredstvo diskreditacije
Oba opisana slučaja pokazuju obrazac u kojem se privatni identitet i percipirana seksualnost koriste kao sredstvo političke diskreditacije. Ono što je posebno uočljivo u tekstovima vezanim za osmi mart jeste da se fokus premešta sa stavova i iznetih argumenata na lične karakteristike aktera.
Širenje ovakvih narativa dodatno podstiče govor mržnje u javnom prostoru i produbljuje stigmatizaciju ne samo LGBTIQ+ zajednice, već i drugih marginalizovanih grupa koje su neretko meta napada tabloida.
Naslovna fotografija: Ana Adžić