Rat Sjedinjenih država, Izraela i Irana ušao je u šesnaesti dan. Trenutno nema naznaka da će konflikt u skorije vreme utihnuti.
Poslednjeg dana februrara, SAD i Izrael počele su sa bombardovanjem iranskih vojnih postrojenja i postrojenja koja navodno imaju veze sa iranskim nuklearnim programom. U ovim napadima ubijen je vrhovni vođa Irana Ajatolah Ali Hamnej, na čiju je poziciju sada došao njegov sin Modžtaba Hamnej.
Iran je napade ove dve zemlje nazvao „ilegalnim i nelegitimnim“ i kao odgovor lansirao veliki broj raketa na okolne zemlje. Zemlje koje su saopštile da su pogođene iranskim raketama su: Izrael, Kuvajt, Katar, Bahrein, Ujedinjeni arapski emirati, Jordan, Kipar, Irak i Saudijska Arabija.
Neki od razloga za ovaj rat koje su Sjedinjene države i Izrael proklamovale su navodi o postojanju iranskog nuklearnog programa, navodni napori Irana da razvije rakete dugog dometa, odbrana američkih saveznika i kazna za ubijanje demonstranata.
Od prošlog sukoba ovih zemalja prošlo je manje od godinu dana. Naime, u junu 2025. godine došlo je do sad nazvanog „dvanaestodnevnog rata“ između Izraela i Irana. Tada je takođe razlog za napade bio navodni iranski nuklearni program.
Do ovih sukoba nije došlo iz čista mira. Iran, Izrael i SAD imaju decenijama povezanu istoriju, koja nije uvek bila neprijateljska. Ipak, ti odnosi uvek su bili praćeni različitim interesima i borbom za moć koja se na kraju završila dugogodišnjim neprijateljstvom i sada otvorenim sukobom.
Objašnjenje sukoba između Irana i Izraela
Inicijalno, odnosi između Irana i Izraela nisu bili neprijateljski. Štaviše, Iran je bio druga većinski muslimanska zemlja koja je priznala postojanje Izraela početkom 20. veka. Kako piše Dojče Vele, do revolucije u Iranu koja se desila 1979. godine, ove dve zemlje su sarađivale.
Ova saradnja bila je posledica uticaja zapadnih zemalja na Iran. Zapravo, 1951. godine na vlast u Iranu došao je demokratski izabran Muhamed Mosadeh. Njegova ideja da nacionalizuje iranske rezerve nafte nije se svidela Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama, koje su do tada imale koncesiju nad delom iranskih rezervi nafte.
Mosadeh je bio premijer Irana, ali na vrhu države i dalje se nalazio šah Muhamed Reza Pahlavi. Prema navodima Britanike, događala su se unutrašnja trvenja između grupa koje su podržavale premijera i šaha. Onda su 1953. godine SAD i Velika Britanija orkestrirale prevrat, u kojem je šah izašao kao pobednik. Mosadeh je bio osuđen na tri godine zatvora, a ostatak svog života proveo je u kućnom pritvoru.
Period povoljnih odnosa
Od tog trenutka, pa sve do iranske Islamske revolucije, odnosi Izraela i Irana bili su povoljni, s obzirom na to da su obe države sarađivale sa Zapadom. Dve zemlje razmenile su ambasade i pojačale trgovinu, u kojoj je glavna sirovina bila nafta koja je preko Izraela odlazila u Evropu.
Nakon toga, svu vlast u zemlji držao je šah Mohamed Reza Pahlavi koji je bio prozapadno orjentisan i veliki prijatelj Sjedinjenih američkih država. Danas se često na društvenim mrežama njegova vladavina predstavlja kao progresivno doba Irana u kojem su žene imale sva prava.
Dok je šah Reza Pahlavi bio na vlasti, Iran jeste bio vesternizovan, ali po cenu demokratije. Vladavina šaha često se opisuje kao autoritarna i kao doba u kojem su niže klase patile, a glas opozicije bio marginalizovan.
Obaveštajna agencija SAVAK je uhapsila oko 3200 političkih zatvorenika, zabeleženo je i mučenje tih zatvorenika, a levičarska partija Tudeh je proterana je iz zemlje. Takođe je kritikovan zbog potrošnje državnog novca, dok je veliki broj Iranaca živeo izuzetno teško.
Islamska revolucija i talačka kriza
1979. godine grupacije okupljene oko Ajatolaha Rukolaha Homeinija, svrgnule su sa vlasti šaha i uspostavile Islamsku republiku Iran. Fundamentalističko islamska vlast u potpunosti je okrenula svoj stav prema Izraelu. S obzirom na neprijateljski stav prema zapadnim zemljama, a pogotovo Sjedinjenim državama koje prema pisanju Al Jazeere nazivaju i „Veliki Sotona“. Izrael je onda kolokvijalno postao „Mali Sotona“.
Iste godine desila se i talačka kriza kada je grupa studenata koja je podržavala Homeinija upala u ambasadu SAD-a u Iranu i zarobila zaposlene koji su se tu nalazili. Taoci su bili zarobljeni preko godinu dana.
Razlog zbog kojeg su upali u ambasadu bila je percepcija SAD-a kao države koja je ugnjetavala Iran i održavala omraženog šaha na vlasti.
Od talačke krize, SAD i Iran prekinule su diplomatske odnose. Zbog prijateljstva sa Izraelom u svim narednim manjim sukobima nalazili su se na suprotstavljenim stranama.
Proxy ratovi i palestinsko pitanje
Nekadašnja izraelska ambasada koja je postojala u Teheranu postala je ambasada Palestine. Kako je za Al Jazeeru rekla Trita Parsi, izvršna potpredsednica Kvinsi instituta, Iran je želeo da palestinsko pitanje iz arapskog pretvori u islamsko pitanje kako bi Iran postao vodeća zemlja u diskusiji oko palestinskog pitanja.
Pitanje Palestinaca postaje jedna od glavnih tačaka u iranskoj politici od tog trenutka. Ajatolah Ali Hamnei, trenutni vrhovni vođa Irana, Izrael je, prema pisanju CNN-a, nazvao „kancerogenom državom koju treba skloniti iz regiona“. Dok je 2005. rekao da: „Palestina pripada Palestincima, a o sudbini Palestine bi trebalo da odlučuju Palestinci.“
Iako nije bilo zvaničnih direktnih sukoba između ove dve zemlje, dugo su vođeni „proxy ratovi“ u regionu. Iran snabdeva oružjem i direktno podržava dve organizacije koje su u direktnom sukobu sa Izraelom. Prva je Hamas, fundamentalistička organizacija koja se direktno bori protiv izraelske opsade Gaze.
Dvanaestodnevni rat
Poslednji otvoreni sukob između Izraela i Irana desio se u junu prošle godine i trajao je 12 dana. Do eskalacije je došlo 13. juna, izraelskim napadom na Iran. Time su dotadašnji ratovi iz senke prerasli u otvorene sukobe.
Rat je prekinut primirjem pod okriljem Sjedinjenih država. Međutim, to primirje je prekinuto ponovnim napadima koji su počeli 28. februrara 2026. godine.
Naslovna fotografija: Canva