Predlog Zeleno-levog fronta da se besplatni menstrualni proizvodi uvedu u obrazovnim ustanovama u opštini Novi Beograd odbijen je bez rasprave krajem prošle godine. Kao posebno zabrinjavajuće, ZLF je ocenio reakciju predsedavajućeg koji nije naglas želeo da izgovori „menstrualni proizvodi“.
„Ne znam da li ovu reč ovako da pročitam“, bio je komentar predsedavajućeg navode za ZOOMER odbornici ZLF-a u ovoj opštini Ivana Dakić, Vladimir Tijanić i Elena Lyttkens Dimovski. Imali su utisak da je predsedavajućem bilo neprijatno da naglas pročita delove predloga.
„Nakon glasanja prišla mi je jedna žena iz kabineta predsednika skupštine opštine i rekla hajde da vidim da li ja to mogu negde da sprovedem“, svedoči Lyttkens Dimovski.
Kako odbornici navode, predstavnici vladajuće partije nekad znaju da prepoznaju dobre predloge, ali da ih izbegavaju jer su predlog opozicije. Ipak, ocenjuju da je reakcija na predlog o menstrualnim proizvodima za higijenu bila drugačija.
„Drugo je da izbegavaju, o ovome im je neprijatno da govore“, navodi Lyttkens Dimovski.
Odbornici dodaju i da je u samom zapisniku pogrešno unet predlog kao „higijenski proizvod“, a ne kao „proizvodi za menstrualnu higijenu“. Odbornice ZLF-a su kasnije kako kažu morale da ispravljaju taj zapisnik.
Zaključuju da reakcije na sednici pokazuju da je Srbija i dalje izuzetno patrijarhalno društvo, a da su izazovi poput menstrualnog siromaštva sa kojim se suočava polovina stanovništva i dalje neosvešćeni.
Menstrualno siromaštvo
„Tetka iz crvenke“ se možda ređe čuje, ali je menstruacija i dalje tabu tema u javnom prostoru. Uz to, neophodni proizvodi i dalje se oporezuju kao luksuzni, a cena istih je u porastu kao posledica svetskih kriza.
„Istraživanja pokazuju da menstrualno siromaštvo postoji i da to pravi razlike. Deca i učenici nekad izbegavaju da idu u školu jer nemaju novca za te proizvode“, objašnjava Lyttkens Dimovski.
U Srbiji nema podataka o tome koji broj žena je pogođeno menstrualnim siromaštvom. Poznati su podaci Džender noledž haba prema kojima su žene 2022. godine godišnje izdvajale oko 8000 dinara na neophodne higijenske menstrualne proizvode.
ZOOMER je uporedio cene uložaka u katalozima iz 2022. godine i trenutne cene istih. Iako cene dnevnih uložaka nisu porasle, cene tzv. „ciklusnih uložaka“ porasle su i za do 50 dinara po pakovanju.
S obzirom na to, računica Džender noledž haba bi sada verovatno bila i veća.
Na cenu ovih proizvoda dodatno utiče poreska politika. Ovaj problem neke zemlje pokušavaju da reše kroz smanjenje ili potpuno ukidanje poreza na dodatnu vrednost (PDV) na uloške i tampone.
U Srbiji taj porez iznosi 20%, što je jedan od najvećih iznosa u regionu. Isti procenat imaju samo Albanija i Bugarska, dok je Mađarska jedina zemlja sa većim porezom (27%).
U drugim zemljama regiona poput Hrvatske, Crne Gore i Makedonije inicijativama feminističkih organizacija smanjeni su porezi. Džender noledž hab pokrenuo je kampanju da se porez u Srbiji smanji na 5% još 2022. godine. Ipak, od tada nije došlo do značajnijeg pomaka.
Za sada su rešenja ovih problema spala na manje inicijative i akcije. Jedna od njih je uvođenje besplatnih uložaka i tampona na fakultete koju je pokrenula Ženska inicijativa. Besplatni proizvodi inicijalno su uvedeni samo na Filozofskim fakultetom u Novom Sadu. U međuvremenu su se proširili na fakultete širom zemlje.
Međutim, ovo su i dalje lokalizovana rešenja, ne i ona koja bi obuhvatila veći deo populacije. Sve dok se o menstruaciji u institucijama govori sa nelagodom ili se uopšte ne imenuje, sistemska rešenja za ovaj problem ostaju daleko.
Naslovna fotografija: Canva