Dreg, u svetu Alex Elektre, nije kostim niti forma sa jasno povučenim ivicama. On nije ni pravilo, ni žanr, ni okvir koji se mora poštovati. Dreg je prostor u koji ulaziš onakav kakav jesi – a iz kog izlaziš drugačiji. Za nju, dreg je sloboda definicije: on postoji onako kako ga osoba koja se njime bavi razume i živi.
„Svako ima neko svoje viđenje drega, ima dosta sfera i svako pronalazi svoje mesto. Neko više vuče na komediju, neko više na taj seksipil, ili koristi sve. Ja se najviše nalazim u tom nekom girlie senzualnom delu, mada ponekad radim i komediju. Jedino ne stand up komedije“, priča Alex Electra.
Njena estetika, senzibilitet i način na koji gradi svoju dreg personu duboko su povezani sa pop kulturom devedesetih i dvehiljaditih – ikonama uz koje je odrasla.
„Držim se i dalje dosta te pop girlie fantazije jer sam odrasla uz Britney, Xtinu i ostale pop ikone, Dreg je za mene ta fantazija koju ja proživim na sceni. Uživam da sam na sceni i da dajem publici sve što znam. Imam dosta talenta – što da ih ne pokazujem na sceni?“
Alex Elektra
Taj prostor igre, eksperimenta i pomeranja granica posebno je došao do izražaja kada se Alex nedavno oprobala u online drag takmičenju Drag Duel, u kojem učestvuju drag kraljice iz celog sveta. Osvojila je treće mesto, ali još važnije – otvorila nova vrata sopstvenog izraza.
„Tu sam do sada probala najviše novih stvari u dregu – od komedije do dizajna i mogu reći da prostora za proširenje mog dreg arsenala ima na pretek i jedva čekam da se upustim u dalje istraživanje povučena ovim novim iskustvom. Ko zna možda i Drag Race bude na meniju“, kaže kroz osmeh.
Pominjanje Drag Race-a neminovno otvara i pitanje kontroverzi koje prate ovu franšizu, posebno onih vezanih za Ru Paula i transfobične stavove. I dalje je prisutan narativ – čak i unutar zajednice – da žene ne mogu da se bave dregom jer se dreg pogrešno svodi na isključivo igranje sa rodnim ulogama.
„Ja sam trans žena koja se bavi dregom“, kaže Alex bez zadrške, rušeći ovu pretpostavku. Smatra da se takvi stavovi pojavljuju svuda gde postoji otpor prema nečemu novom, drugačijem ili nedovoljno razumljivom. Za nju je ključna stvar – istrajnost.
Njeno autovanje kao trans žene i formiranje dreg persone dogodili su se gotovo istovremeno. Iako je još kao dete znala ko je, kao i ljudi oko nje, odluka da to izgovori naglas došla je tek u tridesetim.
„Oduvek sam znala da sam trans, još možda od vrtića, ali nisam znala to da definišem. Igrala sam se i sa drugaricama i sa drugovima, i sa Barbikama i sa autićima. Nisam to nikako odvajala“, priča iskreno, prisećajući se da joj je ipak najviše prijalo igranje sa igračkama koje su bile životinje.
Igranjem sa igračkama – životinjama uspevala sam da nekako pobegnem od gender normi. To je bio i beg od stalnog preispitivanja. Jer ako se igram napolju sa Barbikama – to je već problem.
Alex Elektra
U njenoj porodici to nije bilo tabu. Naprotiv – bila je prihvaćena. Otac je sa njom pravio nameštaj za Barbike, stolice i druge sitnice. Nije im smetalo to što je rodna ekspresija njihovog sina bila izrazito ženstvena.
„Ja sam uvek izgledala ovako, uvek sam imala dugu kosu, uvek sam nosila uske pantalone… moji su uvek morali da objašnjavaju, ako me neka baba usput vidi ili kad odam u prodavnicu… svi su mi se obraćali uvek u ženskom rodu, i ja sam na to navikla“, kaže Alex.
Prelomni trenutak u širem razumevanju sopstvenog identiteta bio je izlazak Andreje Pejić u javnost.
„Kada je Andreja izašla i kada je androgenost postala vidljivija, ja sam bila u srednjoj školi. Tek tada smo počeli da pričamo o tim stvarima. Facebook se tek pojavio, nismo imali mnogo informacija“, priseća se.
Ljudi oko nje su znali, ali su poštovali njen proces. Suprotno uvreženom mišljenju da postoji jedan „aha“ trenutak, Alex naglašava da je sve bilo postepeno i slojevito.
„Ne mogu da kažem tačno koji je to momenat da kažem – da, ja sam to. To je bio proces. Imala sam periode kada sam mrzela sebe zato što sam, kako sam tada mislila – gej. Tada sam potpuno potisnula trans identitet, mislila sam da je to nešto loše – i biti gej je bilo loše, a kamoli ovo. To čuješ od ljudi koji te prozivaju, koji govore – pederu i slične stvari. To te koči kad si mali, od malih nogu ti se taj animozitet unese, kao da je nešto loše. Ovaj proces je zapravo bio suočavanje s tim da shvatiš da to nije loše, da to ne možeš i ne treba da promeniš. Kada sam to osvestila bilo mi je lakše, osećala se moćnije kao ja. Sve je leglo na mesto. I tada sam shvatila koliko mi je bilo čudno živeti u muškoj ulozi“
Alex Elektra
Autovanje porodici dugo je odlagala. Kada se konačno dogodilo, reakcije su je iznenadile – i umirile. Kada se, kroz suze, obratila majci – sve što je njenu majku zanimalo jeste: kako si?
„Rekla mi je: meni je najbitnije da si ti zdrava, da ti je sve OK, da nemaš loše prijatelje, da se ne drogiraš, samo mi je to bitno. Ja sam rekla – ako ti je samo to bitno, nemaš šta da brines”, priseća se.
Ne kaje se što je čekala.
„Mogla sam to da uradim i ranije, ali se ne kajem zato što nisam. Trebao mi je taj neki postepeni prelaz. Autovanje je važno, ali da treba da dođe u svoje vreme. Ako ti osećaš da treba čekaš do četrdesete, čekaj do četrdesete. Slušaj sebe”, objašnjava.
Tada je od svoje majke dobila još jedan sjajan savet – gledaj da obezbediš sebe, pa onda radi šta želiš.
„Imaj stabilan posao, svoj stan, ili tako nešto, onda možeš da radiš šta hoćeš. Jer onda nikoga ne zanima, pravo da ti kažem. Niko ne može da te izbaci iz kuće, kao kada studiraš, nemaš ništa svoje… Financijski moment jeste vrlo važan faktor”, smatra.
Iako je svesna da su homofobija i transfobija i dalje prisutne, njena lična iskustva danas su uglavnom pozitivna. Ružne stvari pamti iz mlađih godina, ali ih pripisuje nezrelosti.
„Danas mi se ti ljudi sami javljaju. Ljudi iz srednje škole. Nisu me mrzeli, ali nisi im bio OK. Sad svi razumeju, istražuju, menjaju se“, kaže.
Veliki deo toga pripisuje svojoj otvorenosti.
„Kad mi neko priđe – odmah kažem da sam trans. Ako ti se sviđa, super, ako ne – ćao. Možda je pretty privilege, a možda i to što nikog ne zavlačim, nikog ne lažem ili zavaram – šta imam od toga?”, objašnjava.
Zbog toga često ulazi i u dijalog sa ljudima koji su otvoreno homofobični: „Bukvalno sam imala razgovore sa straight ljudima koji ne vole gay ljude, ali meni kažu – pa ti si okej. I ja kažem, pa šta to o tebi govori, druže? Nekog mrziš, ali sam ti ja OK – zato što sam ja. Zato što si me upoznao. Zato što ne gledaš prvo osobu, a tek onda opredeljenje, koje je nebitno.“
Jedina stvar koja je i dalje sistemski diskriminiše jesu – dokumenta. U njenoj ličnoj karti još uvek stoji muško ime.
„Baš me briga šta piše u ličnoj karti. Ne čini me ženom nešto što piše na nekoj kartici“
Alex Elektra
Taj jedan dokument, koji pogleda samo da bi proverila rok važenja, za nju je nebitan. Volela bi da joj stoji oznaka sa kojom se identifikuje, ali se fokusira na preče stvari. Uostalom, niko joj ličnu kartu i ne traži. Osim policije.
„Desilo mi se jednom kad sam išla u policiju da su pričali sa mnom u ženskom rodu dok nisu shvatili da sam dala muška dokumenta. Onda sam videla neko kikotanje, izokola, neko uđe pa im ispriča, pa su onda polako i drugi izlazili da vide šta se dešava. To je bilo neprijatno, izgledalo je kao cirkus, ali sam tad samo mislila – daj druže da završim samo ovo i da idem dalje”, priča.
I – ide dalje. Privatno i profesionalno, Alex ne staje. Nedavno je snimila svoj prvi singl, u kojem je učestvovala u svakom segmentu stvaranja.
„Tačno, učestvovala sam u pravljenju svega vezanog i za pesmu i za spot i ceo taj projekat jer je bio za finale takmičenja “Drag Duel. Imala sam divne prijatelje koji su mi pomogli oko svega. Teodora Erac je pisala pesmu, Loakin je pomagao oko šminke i direkcije spota, sa Lanom Vee sam radila edit spota, ja sam šila svu garderobu… još puno ljudi mi je pomagalo i oko projekta i generalno u jeku takmičenja stvarno sam zahvalna svima.“, priča.
Na njenom prvom singlu čujemo i dobro poznat glas, jedan od onih koje je nemoguće ne prepoznati. Za Alex, on je mnogo više od saradnika: „Dzipsi je family, bukvalno je u najužem krugu prijatelja, godinama se družimo, idemo i na letovanja zajedno, izlazimo, gomilu projekta smo radili zajedno, a neki projekti tek dolaze, ne smem da odajem, ali biće ludilo”.
Podršku joj je pružila i Tam, koja je za Unmuted istakla da Alex ima talente koje publika tek treba da upozna – naročito vokalne.
„Ja Tam obožavam, družimo se privatno i znači mi veoma njena podrška u svemu. Iskreno volim da pustim glas i pevam po kući i nadam se muzičkoj karijeri koja će to ispratiti“, zagonetna je Alex.
A kada se sve sabere, Alex Electra ostaje ono što je oduvek bila – svestrana, radoznala i nemirna.
„Ja sam stvarno oduvek bila svestrana i sve me je zanimalo, ne drži me mesto. Bavila sam se mnogim stvarima – od pravljenja garderobe, stilizovanja kose, šminke… preko toga da sam pravila brodove za Dunav, rastavljala automobile i motore, pravim i nameštaj po kući, a istovremeno sam i grafička dizajnerka i radim kao učiteljica engleskog, a radim i marketing za Google. Moj razvojni put je jako bizaran, rekla bih, ali uživam i upijam sve“, kaže za kraj.
Razgovarali: Nemanja Marinović i Konstantin Malaev
Tekst: Nemanja Marinović