Rodne uloge su duboko ukorenjene u društvenim normama i često oblikuju naše ponašanje u romantičnim odnosima, čak i kada smatramo sebe dovoljno progresivnih da ih prevaziđemo. Čak i partnerski odnosi koji se percipiraju kao netradicionalni, neretko se zateknu u obrascima koji deluju poznato i „podrazumevano“. Upravo zato iskustva biseksualnih osoba mogu ponuditi jedinstven uvid u to kako rod funkcioniše u intimnim odnosima – posebno zato što imaju iskustvo partnerskih dinamika sa osobama različitog pola.
Razgovarali smo sa pet žena i jednom nebinarnom osobom koje se identifikuju kao biseksualne. Njihova iskustva variraju, ali kod većine se pokazalo da postoji razlika u tome kako se odnose prema partneru i kakvu ulogu same zauzimaju, u zavisnosti od pola osobe sa kojom su u vezi.
Promena uloge u zavisnosti od partnera
Jedna sagovornica navodi da se njena uloga u vezama „definitivno menja“.
„Kada sam sa muškarcem imam osećaj da on preuzme inicijativu, ima manje komunikacije, neke stvari se ‘podrazumevaju’ – tipa ja ću da kuvam, čistim i slično jer je to ‘ženski’ posao. Dok sa ženom ili nebinarnom osobom imam osećaj da je sve 50-50, lakše se otvaram i ima dosta razgovora koji su duboki i bitni za jednu vezu. Imam osećaj da me ta osoba razume i nežnija sam.“
Sličan obrazac pojavljuje se i kod drugih sagovornica. Jedna od njih navodi da je inicijativa i pregovaranje ravnomerno raspodeljeno bez obzira na pol partnera, ali da se ipak nežnije postavlja prema devojkama. Treća sagovornica primećuje da je prema muškarcima emotivno grublja, jer smatra da žene imaju razvijenije razumevanje za osećanja, što joj omogućava veću otvorenost.
Ovakvi iskazi ukazuju na to da se razlika ne ogleda nužno samo u ponašanju partnera, već i u očekivanjima koja društvo vezuje za heteroseksualne odnose. U tim situacijama često dolazi do „aktiviranja“ tradicionalnih obrazaca, čak i kada ih partnerke i partneri svesno ne zastupaju.
Interni i eksterni pritisci
Sagovornice ističu da razlika nije uvek posledica ličnih uverenja, već i spoljašnjih pritisaka, pogotovo kada se radi o preuzimanju poslova koji se smatraju tradicionalno ženskim.
„Kada je u pitanju interni pritisak, sa tim se može izboriti. Problem je kada je pritisak eksterni ili kada partner ima probleme sa rodnim ulogama. Onda je umelo da bude čupavo.“
Jedna od njih opisuje osećaj obaveze da ispuni sliku „tradicionalne žene“ u odnosima sa muškarcima.
„Ponekad sam se osećala kao da moram da budem dobra žena, domaćica, da udovoljim muškarcu uvek, i onda se setim da imam svu slobodu i ne dugujem nikom ništa – jer sa ženama nisam imala takvih problema.“
Druga sagovornica govori o kompromisu koji je u praksi značio preuzimanje tradicionalnih obaveza.
„U odnosu sa svojim bivšim dečkom sam osećala pritisak da je moj posao da preuzmem neke tradicionalne ženske obaveze po kući, čak iako se nisam slagala sa tim. To je proizvelo mnogo svađa i rasprava. Na kraju sam iz besa radila te stvari, jer sam smatrala da ću ih svakako uraditi bolje.“
Zanimljivo je da je i nebinarna osoba sa kojom smo razgovarali opisala pritisak, ali drugačije vrste – osećaj da u vezi sa devojkom, posebno pred drugim ljudima, treba da se ponaša „muževnije“ nego što bi zapravo želeo. Ovakva iskustva dobro ilustruju jačinu ukorenjenih tradicionalnih vrednosti čak i izvan klasične muško-ženske dinamike.
Istopolne veze i pregovaranje o ulogama
Sagovornice navode da u istopolnim vezama ređe dolazi do podrazumevanja unapred definisanih uloga.
„U mom iskustvu, rodne uloge su se sa devojkama manje podrazumevale. Više je bilo razgovora na početku veze gde bismo obe sele i iskreno pričale, stavljale granice i slušale jedna drugu. Uglavnom je bilo – ako ja izvedem nju, ja plaćam i obrnuto. Ili obe donesemo cveće jedna drugoj.“
Ipak, ni istopolne veze nisu u potpunosti oslobođene rodne simbolike. Druga sagovornica navodi da su se i u njenom iskustvu rodne uloge u istopolnim vezama manje podrazumevale, ali ipak primećuje da se ponekad očekuje da osoba koja je „više butch“ preuzme ulogu „muža“ u vezi. Iako se ove dinamike razlikuju od heteronormativnih obrazaca, one pokazuju da potreba za kategorizacijom i dalje postoji.
Emocionalna otvorenost i osećaj sigurnosti
Kada je reč o slobodi izražavanja, deo sagovornica navodi da se lakše emotivno otvaraju ženama i nebinarnim osobama.
„Emotivno mi je lakše da se otvorim ženskom partneru nego muškom. Smatram da imaju više razumevanja i da razgovore podnose sa više brige i manje osude.“
„Žene i nebinarne osobe su po mom mišljenju lakše za razgovor o temama koje me muče ili o mom mentalnom zdravlju, jer ne pobegnu prvom prilikom.“
S druge strane, deo sagovornica ističe da je za njih presudan faktor ipak karakter osobe i da to koliko će se osobi emotivno otvoriti ne zavisi od pola partnera.
Iskustva naših sagovornica otvaraju pitanje koliko ponašanje u vezi zaista zavisi od nas samih, a koliko od šireg okvira u kom se odnos odvija. Čini se da sa određenom vrstom veze dolaze i određena očekivanja. U heteroseksualnim odnosima tradicionalne rodne uloge često se pojavljuju gotovo neprimetno i unapred zadato. U istopolnim vezama deluje kao da ima više želje i prostora za razgovor, dogovor i zajedničko oblikovanje.
Ipak, bitno je napomenuti kako je ovo mali uzorak da bi se mogao utvrditi objektivan način na koji biseksualne osobe percipiraju svoje partnere ili da bi se moglo reći da tako nešto uopšte postoji. Takođe, čak i u ovom uzorku ispitanica, pokazalo se da dinamika odnosa varira od osobe do osobe, a da unutrašnji pritisci i već ukorenjene vrednosti delom diktiraju kako biraju da tretiraju svoje partnere.
