Imaš li devojku? Ne, a možda dečka onda? Nemoguće je da ti se baš niko ne dopada. Ma ti si samo zbunjen_a. Evo ja ti mogu pomoći i videćeš da je to samo faza.
Random osoba, bilo gde, bilo kad
Ovo su samo neki od najčešćih komentara koje čuju aseksualni, aromantični i arodni ljudi. Nepostojanje adekvatne literature o samom pojmu aseksualnosti dodatno povećava zbunjenost i stvara osećaj nesigurnosti. „A šta ako samnom nešto nije u redu? A šta ako to što nisam kao svi znači da nisam normalan_a?“
Vlada je znao_la za ovaj osećaj još od malih nogu. Svi su imali neku simpatiju, ali on_a nije imao_la nikoga. Nije mu_joj bilo jasno zašto ne oseća privlačnost prema nekome. Zadirkivanja i propitivanja od strane drugara iz odeljenja samo su odmagala.
„Na primer, glavni neki događaj koji je napravio prekretnicu, bila je osnovna škola ili srednja, tu neki deo između. Gde sam dobijao_la različite misli povezane sa svojom seksualnošću, tj. neznanjem svoje seksualnosti. I ta pitanja su počela tako što su moji vršnjaci, u nekom momentu raspitivali se da li imam devojku, da ako nemam devojku onda verovatno tražim dečka ili sam gej ako ne tražim devojku. I onda, pošto sam ja aseksualna osoba, ja nisam tražio_la nikoga i probao_la sam da se nekako uklopim u taj njihov koncept“, priča Vlada.
Preispitivanje je postalo deo Vladine svakodnevnice. Odgovore na niz pitanja nije mogao_la da pronađe jer preference prema makar jednom polu nije osećao_la. Ova na izgled, bezizlazna situacija dovela je Vladu do lošeg stanja.
Onda su krenule drugačije misli, malo sam krenuo_la da kinjim sam_u sebe zbog toga i onda je to povuklo još niz traumatskih događaja, koji su da kažemo povezani sa tim. Takođe na razmišljanje o suicidu i skoro akt suicida koji se desio u tom momentu, koji nije urodio plodom i drago mi je zbog toga.
Vlada
Pritisci od strane okoline nisu prestajali i Vlada je morao_la da pronađe način da se adaptira na okolnosti u kojima se nalazio_la. Komentari od strane poznanika su se nastavilli čak i nakon što je Vlada upisao_la fakultet.
„Osećaj je bio čudan, pod jedan, zato što su me komentari prvo dosta nervirali. Jer neko je jednostavno brisao moj identitet, odnosno pokušaj da shvati da moj identitet ne postoji. I ono što sam osećao_la u tim momentima, bio je više strah za način kako ću uopšte ja živeti ovako. Da li će me čitava populacija kao takva prihvatiti?“, razmišljao je Vlada.
Odlučnost i edukacija o samim konceptima aseksualnosti i nebinarnosti olakšali su Vladi svakodnevnicu. Otkrivanje različitih onlajn foruma i web sajtova koji su bolje objašnjavali emocije koje je osećao_la su mu_joj pomogli da zanemari loše misli i komentare.
„Postoji forum koji se zove AVEN, što znači Asexual,visibility and education network, koji je jedan od prvih ako ne i prvi forum vezan za aseksualne ljude. Nekoliko ljudi se skupilo, napravili su taj forum i povezali se sa još više ljudi međunarodno. Oni tu dele svoja iskustva i odgovaraju jedni drugima na pitanja, nedoumice i slično. Takođe postoji i Reddit, koji ima i sub-reddit asexuality gde se isto ljudi informišu.“, objašnjava.
Aseksualni ljudi nisu prisutni samo na forumima, već postoji i određeni broj stranih umetnika, pisaca i izvođača koji kroz svoje radove iznose lična iskustva i emocije.
„Postoji i jedna autorka. Ona je sada najviše poznata po Heartstopper-u, Alis Osman, koja je sam po sebi aseksualna i aromantična osoba. I ona je napisala različite knjige, jedna od njih se zove Loveles, koja je njena knjiga vezana za aseksualnost. Tako da, ima li konkretne literature, ima strane literature i u stranoj literaturi aseksualnost jeste predstavljena kao seksualna orijentacija, kako i treba da bude.“, dodaje Vlada.
Aseksualnost je tabu tema u Srbiji i još uvek ne postoje znakovi da će se u skorije vreme sprovesti adekvatna istraživanja o ovoj temi. U zajednici je primetna želja za promenom i postoji svest o tome koje korake je potrebno načiniti kako bi pozicija aseksualnih ljudi u društvu bila stabilna.
„Mislim, da prvo treba da se radi, što se tiče populacije u Srbiji, na osnaživanju zajednice same. Znači prvo na osnaživanju aseksualne zajednice, pa tek onda da se krene sa edukacijom ili bar negde uporedo da se krene sa edukacijom ostalih ljudi, da se približi ta tema. Jer dosta mržnje dolazi iz straha od nepoznatog. Tako da, mislim da afobija, što je strah prema aseksualnim, aromantičnim i arodnim osobama, dolazi upravo iz tog neznanja.“, zaključuje Vlada.
Foto: Canva
Prema onlajn forumu AVEN, aseksualnost je opisana na sledeći način: Aseksualna osoba ne doživljava seksualnu privlačnost - nisu seksualno privučeni drugim ljudima i nemaju želju da deluju na osnovu privlačnosti prema drugima na seksualni način. Za razliku od celibata, koji je izbor da se neko uzdrži od seksualne aktivnosti, aseksualnost je urođeni deo našeg identiteta, baš kao i druge seksualne orijentacije. Aseksualnost ne čini naše živote ni gorim ni boljim, jednostavno se suočavamo sa drugačijim potrebama i izazovima nego većina seksualnih ljudi. Unutar aseksualne zajednice postoji značajna raznolikost u pogledu potreba i iskustava koja se često povezuju sa seksualnošću, uključujući odnose, privlačnost i uzbuđenje.
Pored AVEN-ove definicije aseksualnosti, kod nas je takođe prihvaćeno i objašnjenje da je: Aseksualnost osećanje malo do nimalo seksualne privučenosti od strane drugih ljudi. AVEN takođe objašnjava šta se sve može pronaći pod pojmom aseksualnost: Spektar aseksualnosti, ili „ace“ spektar, obuhvata niz identiteta i iskustava koji potpadaju pod aseksualnost, a kreću se od potpunog odsustva seksualne privlačnosti (aseksualnost) do iskustva seksualne privlačnosti. U taj spektar spadaju identiteti kao što je demiseksualnost, gde se seksualna privlačnost razvija tek nakon snažne emotivne povezanosti, i siva aseksualnost (gray-a), gde se seksualna privlačnost doživljava retko ili pod specifičnim okolnostima, što ih smešta između aseksualnosti i aloseksualnosti (doživljavanja seksualne privlačnosti).