Ušao je u prodavnicu da kupi namirnice koje su mu bile potrebne. Prolazeći između redova, razgledao je rafove i u jednom trenutku zastao je pored tezge sa voćem i povrćem. Nehotice, žućkasta jabuka pala je u korpu sa crvenim lukom. Zagledao se u nju i pomislio: „Kako je dobra kombinacija boja za sledeći autfit.”
Od samostalnog osmišljavanja i šivenja kostima, preko noktiju, perika, načina na koji se šminka, pa do najsitnijih detalja povezanih sa transformisanjem, inspiraciju crpi iz svega oko sebe.
Sve sto je fantasy je moje interesovanje.
Lana Vee, dreg kraljica
Spoznaja drugih, a i sebe
Kada je tek saznao za ovu umetnost, često ju je poistovećivao sa transseksualnošću, sve dok nije odgledao osmu sezonu „RuPaul’s Drag Race“, i shvatio šta je suštinska razlika, ali i naučio da „upravo preko drega neki saznaju više o svom rodnom identitetu.’’
Kada je Ognjen počeo da se bavi dregom, pre osam godina, sve je izgledalo drugačije nego što je to danas: „Pošto sam među prvih 10 ljudi koji su počeli da se bave dregom kod nas, ne mogu da komentarišem baš sam početak, ali dok nas je bilo desetak publika je znala ko smo, ko koji stil drega radi, ko je kome omiljena dreg kraljica i nastupi su bili uvek puni. Sada se dešava to da dreg kraljica ima „previše’’, a mi nismo tržište koje može da ima toliko događaja i publika je skoro pa ograničena samo na ljude iz zajednice. Ipak, ovo nije velika zemlja i čini mi se da će još malo biti više kraljica nego publike.“
Ipak, smatra da dreg pripada svima, da svako može njime da se bavi i da ne treba da postoje ograničenja, a za strejt žene ističe da su mu jedne od omiljenih dreg kraljica.
„Ne volim kada neko „zaključava” svoju kulturu i kada se naša kultura ne slavi i van naše zajednice. Smatram da će pre strejt osoba koja radi dreg imati moć da edukuje drugu strejt osobu jer, nažalost, izaziva manju averziju kod transfobičnih i homofobičnih ljudi, and we actually need them (str8 allies).” , tvrdi Lana.
Ljudima koji nisu upućeni i ne žele da se informišu o tome šta uopšte dreg i jeste, kaže da je malo teže približiti ovu kulturu, ali da nije nemoguće promeniti prespektivu.
Prvi su da trče kući i gledaju „Tvoje lice zvuči poznato’’ i da se zabavljaju uz muškarce obučene kao žene i žene obučene kao muškarce, ali kada im se pomene dreg, za njih je to „bolest’’. Naravno, nikad ne reci nikad, ali mislim da su kontradiktorni sami sebi i da vaspitanje igra veliku ulogu… Mada, Harem Girls su malo pomerile i te mozgove, setite se koliko je glasova publike bilo za njih na PZE.
Lana Vee
Još uvek nije bezbedno
Trčanje iz taksija do kluba i obrnuto, moliti se da taksista nije homofobičan, veoma je stresno, te je jasno zašto oni koji žele da se bave dregom u Srbiji i dalje imaju zadršku, uzevši u obzir konzervativne i patrijarhalne norme koje se nameću. Lana kaže da će podršku od strane zajednice svako ko se odluči na ovaj korak nesumnjivo dobiti, ali da, „nažalost, još uvek nije skroz bezbedno kod nas u zemlji.”
Bila je veoma mlada, i dalje nedovoljno iskusna u trenutku kada je pozvana da nastupa u jednom džez lokalu na Dorćolu. Rado je prihvatila poziv, ne sluteći neprijatnost koja će uslediti. Nastup je počeo, euforija i ushićenost bila je na vrhuncu. Sama je pripremila sve – od kostima, preko šminke, koreografije, do najsitnijih detalja. Nastup je počeo, a ona se potrudila da performans izvede na najbolji mogući način. U jednom momentu, tokom nastupa, čuje se komentar gazde kafića: „Šta sam doživeo, da mi trandža igra u lokalu usred Dorćola.’’
„Poenta priče – nije svaki klub friendly, i nastupajte na proverenim lokacijama”, naglašava Lana.
Pored homofobije i transfobije, ono što dodatno pogađa LGBT+ zajednicu jeste autohomofobija. Ona smatra da na tome svakako mora da se radi, ali razume kako se razvija, s obzirom na to da je zadatak članova zajednice često teži.
„Samim tim što si LGBT+, ti imaš automatski zatvorena mnoga vrata, što na profesionalnom polju, što u svakodnevnim životnim situacijama. Takođe, dobijaš osudu iako te neko ne poznaje, dobijaš i mržnju iako te neko ne poznaje. Kao što sam rekla, na autohomofobiji mora da se radi, ali razumem i zbog čega se razvija kod ljudi. Ko može tek tako da voli nešto što mu je po difoltu otežalo život?’’, smatra Lana.
Kada je o aktivizmu reč, Lana smatra da dobra manipulacija masom i dobra taktika jesu jedne od ključnih stvari koje se neretko koriste. Smatra da aktivizmom treba da se bave osobe koje, pre svega, odišu znanjem, veštinama i stručnošću, a ne „neko ko se jednog dana probudio i odlučio da se bavi aktivizmom.’’ Za tako nešto bi bilo neophodno uključiti tim psihologa koji bi na efikasan način mogli da prenesu poruke do šire zajednice, smatra Lana.
„Nas ljudi van zajednice ne razumeju ništa. Šta mi njima pričamo na Prajdu ili bilo kom drugom našem događaju… Taktika mora da se menja i poruke koje želimo da pošaljemo, da bi nas svi razumeli, moraju da budu jasne onima kojima ih šaljemo. Neki članovi zajednice će pitati: ,,Što bismo se mi prilagodili njima?’’ Odgovor je jednostavan: „Ako želiš da te neko razume, a ne pričate istim jezikom, konverzaciju morate da pojednostavite“, zaključuje Lana.
