Uspeh serije „Heated Rivalry“, posebno među heteroseksualnim ženama, otvorio je raspravu o tome zašto su romanse između dvojice muškaraca toliko popularne u publici kojoj takva iskustva ne pripadaju. Iako se ovaj fenomen često predstavlja kao oblik savezništva, činjenica da su strejt žene decenijama i glavne konzumentkinje i autorke ovakvih priča nameće pitanje o tome gde prestaje podrška, a počinje fetišizacija gej odnosa?
U internet diskursu serije „Heated Rivalry“ veliki akcenat se stavio na razlike u percepciji ovog dela od strane strejt žena i gej muškaraca. Na primer, čini se da su gej muškarci u većoj meri uživali u priči o Skotu i Kipu, glavnim likovima treće epizode, navodeći da ovaj odnos deluje realističnije u poređenju sa centralnim parom Ilijom i Šejnom.
U odnosu na originalni serijal knjiga gde je većinski ženska publika, povećao se broj gej muškaraca koji gleda seriju. Razlog za ovo moglo bi da bude to što je reditelj serije Džejkob Tierni gej muškarac, koji je svojim inputima sigurno doprineo u adaptiranju knjige u seriju.
Da su ovakve knjige popularna među strejt ženama nije novost. „Boys Love“ (BL), yaoi, shonen ai, danmei i savremene MLM (engl. men loving men) romanse samo su neki od termina koji se u internet kulturi koriste za dela čija je centralna tema ljubavni odnos između dvojice muškaraca, a koje u najvećoj meri stvaraju i konzumiraju heteroseksualne žene. Već sama raznolikost naziva ukazuje na to da je reč o globalnom fenomenu, prisutnom kako u zapadnim, tako i u istočnoazijskim kulturnim kontekstima.
U oba konteksta, istorija popularnosti ove forme često se vezuje za tzv. „shipping“ praksu – uparivanje likova koji u kanonu nekog filma, serije ili književnog dela nisu eksplicitno predstavljeni kao par. Mnoge savremene MLM romanse svoje poreklo imaju upravo u „fanfiction“ zajednicama. Zapravo, i prvi roman iz serijala na osnovu kog je nastala „Heated Rivalry“ započeo je kao „fanfiction“ inspirisan dvojicom Marvelovih junaka.
Zašto je MLM toliko popularan među strejt ženama?
Na prvi pogled, uživanje strejt žena u ovakvim delima može delovati kontraintuitivno – sa kim se one u tim pričama zapravo identifikuju? Upravo u tom pitanju leži i odgovor. Mnoge strejt žene ne osećaju se reprezentovano u heteronormativnim ljubavnim narativima, koji su često izgrađeni na rodnim stereotipima.
Kejsi Valen, koja se u svojoj master tezi bavila fenomenom strejt žena koje čitaju i pišu MLM romanse, mapirala je nekoliko ključnih razloga zbog kojih žene konzumiraju ovakav sadržaj. Jedan od najčešće navođenih razloga jeste to da je čitanje ovih dela uticalo na njihovo samoprihvatanje, povećanje empatije i ličnu transformaciju.
Za mnoge žene, MLM romanse predstavljaju i prostor za promišljanje sopstvenog identiteta i seksualnosti, oblasti koje su u patrijarhalnom društvu za strejt žene često obeležene represijom. Kod dela čitateljki, ova dela su podstakla i aktivistički angažman, naročito u kontekstu LGBTIQ+ prava, jer su kroz fikciju počele bolje da razumeju iskustva gej muškaraca. Pored toga, kao čest razlog navodi se i prikaz ravnopravnijih odnosa, lišenih strogo nametnutih rodnih uloga i saglasnosti tokom seksa, što su česte teme i u diskusijama o seriji „Heated Rivalry“.
Od aproprijacije do fetišizacije
„MLM knjige dizajnirane su od strane žena za žene i ne uključuju stvarne gej muškarce na bilo koji način“, jedna je od kritika koje Valen navodi u svojoj tezi. Problem se javlja u trenutku kada autorke ostvaruju profit na osnovu identiteta o kojima nemaju lično iskustvo, pri čemu se perspektive gej muškaraca često zanemaruju ili u potpunosti isključuju. Na taj način dolazi do aproprijacije glasa.
Internet prostori posvećeni ovim žanrovima često se predstavljaju kao progresivni i inkluzivni, ali u praksi mogu postati i mesta otvorenog neprijateljstva prema stvarnim gej muškarcima. Primer uznemiravanja biseksualnog glumca iz serije „Heated Rivalry“ Franosoa Arnauda, o čemu možete čitati na portalu ZOOMER, govori da ovi prostori nisu lišeni homofobije.
U tom kontekstu dolazimo i do pojma fetišizacije, koji se ovde može definisati kao proces u kome se identitet i iskustvo gej muškaraca koriste kao estetski, seksualni ili narativni objekat za tuđu potrošnju. Gej muškarci u ovim delima neretko bivaju objektifikovani i svedeni isključivo na svoje seksualne uloge. Diskurs o likovima često se vodi kroz kategorije poput top/bottom ili, u kontekstu japanskih mangi, seme/uke, dok se njihova lična imena i individualne karakteristike potiskuju u drugi plan.
Iako se kao jedan od razloga za čitanje ovih dela navodi bekstvo od heteronormativnih obrazaca, likovi u MLM romansama često ostaju zarobljeni u stereotipima. Tako se na mestu ženskog lika pojavljuje „twink“ sa feminizovanim crtama ili sitnijom građom, dok je njegov partner predstavljen kao dominantni „alfa“ muškarac, često uspešni, bogati biznismen. Na taj način, iako formalno izmešteni iz heteroseksualnog okvira, odnosi u ovim delima neretko reprodukuju iste hijerarhije koje tvrde da napuštaju.
„Heated Rivalry“ i ženski fanovi
Serija „Heated Rivalry“ ilustruje kako MLM sadržaji mogu imati i edukativni, i problematični potencijal. Popularnost među heteroseksualnim ženama reflektuje dugogodišnji trend njihove dominantne uloge u ovom žanru, dok prisustvo gej muškaraca među fanovima serije pokazuje da autentičnost autora može značajno uticati na percepciju.
Pre svega, serija je otvorila prostor za raspravu o tome kako heteroseksualne žene doživljavaju MLM sadržaj i kako fandom oblikuje percepciju gej muškaraca. Iako se teško može tvrditi da „Heated Rivalry“ sama po sebi fetišizuje gej odnose, ona je podstakla intenzivan diskurs o objektifikaciji likova. Kada se fokus stavlja na njihova tela i eksplicitne scene, a ne na poruku serije o iskustvu gej muškaraca u izuzetno „mačo“ sportu poput hokeja na ledu, može se govoriti o objektivizaciji i dehumanizaciji.
Pored toga, dehumanizuju se i stvarni glumci, koje mnogi članovi fandoma „shipuju“, a sa druge strane zbog toga napadaju stvarne pripadnike LGBTIQ+ zajednice.
U tom smislu, „Heated Rivalry“ funkcioniše više kao katalizator razgovora o moći, objektifikaciji i aproprijaciji nego kao direktan primer fetišizacije, naglašavajući koliko je važno kritički posmatrati kako se gej identiteti predstavljaju i interpretiraju u popularnoj kulturi. Da bi prisustvo strejt žena u ovom prostoru bilo odgovorno i validno, neophodno je da kritički promišljaju sadržaj koji konzumiraju i budu svesne svoje privilegije, ali i stvarne potlačenosti gej muškaraca u društvu.